Propustila sam koncert

Dakle, propustila sam koncert, ali znam da je Slow Motion Suicide bend nadahnut jednostavnošću devedesetih sa propoznatljivim i osobenim zvukom

Propustila sam koncert

FOTO Lucija Pušonjić: Bilo je ljudi

Plan je glasio ovako: idem u Vintage, pustit ću neki live na fejs, napraviti nekoliko fotografija i napisati priču o koncertu zagrebačkog alternativnog rock benda “Slow Motion Suicide.”  No, kako jedan zanimljiv lik kojega poznajem voli reći, svaka budala ima planove, a samo neke budale ih realiziraju.

Koncert se održao u srijedu 19. srpnja u vrtu Vintage Industrial Bara, a kako je bio najavljen za 21 sat, vjerujući iskustvu sa sličnim koncertima, pretpostavila sam kako će s početkom kasniti barem sat vremena. Ali nije, počeo je u 21.15 i trajao dok sam ja lagano šetala prema Savskoj 160.

Bilo mi je nešto sumnjivo čim sam ušla u dvorište. Uobičajena gomila bicikla bila je privezana kod ulaza u vrt. Znači ima ljudi, ali ono sto se čulo nije bio koncert, samo glazba s razglasa i žamor.

Situacija je jednostavna, ili koncert još nije počeo ili je već završio, a sve govori u prilog onom prvom. Zaustavljam čovjeka koji izlazi iz vrta. “Završilo je prije pola sata i bili su dobri,” govori mi i potapa sve moje nade.

FOTO Lucija Pušonjić: Ekipa koja nije propustila koncert

Ulazim u vrt i krećem prema šanku, pitam ekipu kako je bilo. “Super, ali bio je neki problem sa zvukom večeras. Ispred pozornice i negdje do pola vrta sve je bilo dobro, ali tu za šankom jedva da se čulo,” rekli su mi.

Pitala sam još jednog iz publike. Predstavio se kao Mario i rekao: “Koncert je bio OK. Bilo je dosta ljudi i publika ih je obožavala!“

Izgleda da sam baš zaribala. Nisam poslušala koncert i nisam pustila live, a treba i napisati obećani tekst, pa pišem onda o tome kako sam ga propustila. Ako ga čitate, to znači da su urednici shvatili kako se posipam pepelom, gorko kajem i obećavam da se takvo što više nikada neće ponoviti, a ako se ponovi, onda sigurno ja neću biti kriva.

Dakle, propustila sam koncert, ali znam da je “Slow Motion Suicide” bend nadahnut jednostavnošću devedesetih koji osobenim zvukom pokušava zauzeti istaknuto mjesto u moru takozvanih “hipsterskih” grupa te se s vremenom popeti na velike svjetske pozornice.

Što rade i kako zvuče, možete provjeriti na nekom njihovom koncertu ili dok ga čekate možete, poput mene, više saznati ovdje.