Iskreno, meni to ide na živce

Betonizira se po kvartu kam' god se čovjek okrene, a sad i zelenilo iza Panorame smeta

Iskreno, meni to ide na živce

FOTO Tony Hnojčik

Nije prošlo ni nekoliko dana kako smo se okupili na Grbavici, a već smo ostali bez grmlja koje je krasilo početak zelenog puta. Radovi ne jenjavaju, a zelenilo nam nestaje pred očima i uskoro će parkiralište Hotela Panorama imati svoje betonsko susjedstvo.

Naravno da sam u skladu s  dogovorom to odmah javila i Tomislavu Tomaševiću, zastupniku u gradskoj skupštini, i svima onima uključenima u inicijativu, ali nekog jasnog plana obrane ovog zelenila nema.

S nekoliko aktivističkih godina u nogama, nije mi novost da ni od koga ne možete očekivati ništa već samo od samih sebe, ali se ipak pitam i tražim odgovor na pitanje kako zaustaviti nasrtaj betona. Da legnem pred kamion? Zavežem se lancem za obližnje preostalo grmlje? Odem onima koji su ovo dozvolili u dvorište počupati njihovo grmlje? Kaj?

U svakom slučaju, akcije po kvartu nebu nedostajalo, a taman mi to nekak’ i paše. Nakupilo se zbilja svega. Em nam stadion u Kranjčevićevoj žele zamijeniti zgradama i garažama, em nam nad Cibonom visi bankrot i gašenje kluba.

Zatvorenih je dućana i zapuštenih prostora duž Tratinske i Ozaljske gotovo više nego otvorenih i uređenih, betonizira se po kvartu kam’ god se čovjek okrene, a sad i zelenilo iza Panorame smeta.

Iskreno, meni sve to ide već debelo na živce. Tim više kaj svaki put’ kad padne par kapi kiše, odvodi po Selskoj zaštekaju, a dijelovi kolnika glume jezera preko kojih jure automobili zapljuskujući malce na putu do škole.

Ne znam, velim, kak’ vi gledate na sve to, ali najvažnije je da nipošto ne prestanemo gledati. Vrlo pozorno. Doslovno sa svojih prozora. Treba promatrati sve i ono loše i ono dobro pa sam tako uočila i nešto što mi već sada podiže moral.

Naime, nije daleko subota i već su rasprodane karte za koncert u Domu sportova na kojem će ekipa iz “Tram 11” veliku dvoranu ispuniti zagrebačkom spikom. Ni datum nisu mogli bolje odabrati jer nastupaju baš na moj rođendan.

Tak’ vas u slavljeničkom raspoloženju pozdravljam i molim da nadolazeće Martinje ne provodite nikako drugačije nego u okrilju veselja i sigurnosti bez planova o sjedanju za volan nakon veselice. I hvala vam na tome unaprijed.

Vaša

Iva